Poezija

[konzerva]

U Ilici osamdesete

Grlo sam izgubio od Frankopanske
do Trga Republike -
i jesam li što rekao?
Sve što sam rekao
zaglušio je tutanj tramvaja.

Promukao sam od Korza
do Gradske kavane -
i je li me tko čuo?
Sve je vjetar sfućkao niz Prašku,
sve je kiša smijesila po našku.

Do Draškovićeve sam već zaboravio
što sam htio reći. Sve se
iskrivilo u krivudavoj Ilici.
Mrak navire odnekud odozgo,
niz Mesničku, niz Dugu,

i redom gasi svjetla. Zatvara
trgovine, kakve su da su, kavane i kina.
Ljudi šutke žure: svak hoće da se spasi.
I koliko znamo iz ove perspektive
i grad se za gradom u Evropi gasi.

Antun Šoljan

[calcula]

Inače najviše volim Ujevića i Baudelairea, ali posebno mjesto u mome srcu ima J.P. Kamov zbog svoje prerane smrti i neizbrušenoga talenta, ako niste svakako pročitajte Psovku, Ištipana hartija mi nije nešto.... U zadnje vrijeme čitam Branka Miljkovića, bliska mi je pjesma Uzalud je budim...
**ne želi mi komp sada iskopirat neš*

[Malegria]

Nemoj likovati

Nemoj likovati, nemoj da se smiješ,
ja sad volim drugu, do tebe mi nije.

Ta i ti znaš sama, priznaj makar sebi,
niti tebe vidim, niti dođoh k tebi.

Samo prođoh mimo, pa sam usput htio
zirnuti kroz prozor, otvoren je bio.


S.Jesenjin


obožavam ga.